Предлог практичне политике за превенцију и елиминацију дечјих бракова у Граду Сремска Митровица
Иако званичне статистике приказују тек појединачне случајеве, теренска анализа открива дубљи проблем: дечји бракови у нашем окружењу најчешће опстају скривени од очију институција. Представљамо вам кључне налазе и препоруке новог Предлога практичне политике који има за циљ системску превенцију и елиминацију ове појаве.
Рано напуштање школе, сиромаштво, родни стереоптипи и тихо пристајање заједнице – ово су само неки од фактора који девојчице у нашем суседству воде ка преурањеном уласку у брачне или ванбрачне заједнице.
Најновији документ „Предлог практичне политике за превенцију и елиминацију дечјих бракова у Граду Сремска Митровица” доноси детаљну анализу стања на терену, указује на системске недостатке, али и нуди конкретна решења како да као друштво заштитимо најрањивије.
Бројке које (не) говоре све: Шта каже анализа стања?
Званични подаци надлежних органа у Сремској Митровици пружају увид само у део ове комплексне реалности:
- Центар за социјални рад „Сава”: Током 2024. године евидентирао је 6 девојчица у ризику, а 2025. године 5 девојчица. У обе године забележена су по два случаја деце која су већ живела у дечјем браку.
- Правосуђе и тужилаштво: Суд је у току 2024. и 2025. године у по два поступка затражио мишљење за склапање малолетничког брака. Са друге стране, Основном јавном тужилаштву у овом периоду није поднета ниједна пријава за принудно закључење брака, док је поднета једна кривична пријава за ванбрачну заједницу са малолетником.
Кључни увид: Највећи изазов представља такозвана „тамна бројка” – велики број неформалних, непријављених заједница које остају испод радара институција услед неповерења, недовољне информисаности и друштвене прихватљивости ове праксе у појединим срединама.
Летњи распуст и рано напуштање школе – Који су главни фактори ризика?
Истраживање је јасно идентификовало узроке који девојчице гуре у ризик:
- Сиромаштво и социјална искљученост
- Рано напуштање образовања и изостанци са наставе
- Родни стереотипи и традиционални обрасци понашања
- Критични периоди: Посебно је издвојен летњи распуст — период када су деца ван институционалног надзора и контакт са школом изостаје.
Поред тога, анализа јасно упозорава да дечји бракови представљају и озбиљан фактор ризика за трговину људима, посебно у ситуацијама које укључују уговорене и принудне заједнице.
Куда даље? Кључне препоруке за акцију
Предлог практичне политике наводи да Сремска Митровица има развијену мрежу установа (од школа и здравствених центара, до полиције, тужилаштва и Канцеларије за младе), али да реаговање најчешће наступа тек када се случај већ догоди.
Да би се прешло са реакције на превенцију, предложени су следећи кораци:
- Укључивање у локалне политике: Унети посебне циљеве и мере за превенцију дечјих бракова у нови Локални акциони план за младе, као и у стратегије социјалне заштите и родне равноправности.
- Формирање оперативног тима: Успоставити стални међусекторски тим који би деловао као механизам за хитно реаговање у случајевима ризика или ране трудноће.
- Систем раног упозорења: Развити јединствене индикаторе (изостанци са наставе, рано напуштање школе, насиље у породици) за правовремену размену информација између школа, здравствених радника и Центра за социјални рад.
- Едукација и оснаживање: Континуирани рад у школама и рад са родитељима у заједницама под повећаним ризиком, уз стипендије, менторство и подршку девојчицама да остану у систему образовања.
- Јачање капацитета стручњака: Обуке за запослене у просвети, здравству, социјалној заштити и полицији за рано препознавање веза између дечјих бракова, насиља и трговине људима.
Прочитајте цео извештај
Детаљну анализу, податке и целокупан скуп препорука можете преузети и прочитати у званичном документу:
Преузмите и прочитајте комплетан Предлог практичне политике.
Ова публикација је настала у оквиру пројекта „Превенција дечјих бракова и јачање локалних механизама заштите у Сремској Митровици и Врању“, који је део ширег пројекта „Права детета су људска права“ који подржава Делегација Европске уније, а спроводи Ужички центар за права детета. За њену садржину одговорни су искључиво Удружење за унапређење праксе и услуга социјалне заштите „Социјална акција“ и НВО Праxис и она нужно не одражава званичне ставове Европске уније.
