Упркос томе што званичне статистике бележе тек спорадичне случајеве, теренска реалност показује да су дечји, рани и принудни бракови на територији Врања дубоко присутан, али системски потиснут проблем. Представљамо вам кључне налазе новог Предлога практичне политике који позива на хитно разбијање „тамне бројке” и успостављање ефикасне заштите деце.
Рано напуштање школе, хронично сиромаштво и погрешно тумачење кршења права детета као „културолошке специфичности” створили су зачарани круг у ком девојчице из рањивих група остају без праве подршке.
Нови документ „Предлог практичне политике за превенцију и елиминацију дечјих бракова у Граду Врању” доноси свеобухватну анализу стања на терену, указује на озбиљне правне и институционалне препреке, али и нуди оперативна решења за прекид ове праксе.
Парадокс статистике: 11 пријава, нула оптужница
Истраживање указује на драстичан јаз између онога што се дешава у пракси и онога што стиже до судијских клупа:
Правосудни вакуум: У периоду од 2024. до краја 2025. године, надлежним органима упућено је укупно 11 пријава за сумњу на принудни брак (од чега 4 од самих оштећених). Ниједна пријава није резултирала процесуирањем за кривично дело принудног закључења брака (чл. 187а КЗ).
Преквалификација и доказни изазови: Због изузетно тешког доказивања „силе и претње”, као и масовног повлачења исказа жртава услед притиска породице, случајеви се у пракси преквалификују на блажа дела (попут ванбрачне заједнице са малолетником или насиља у породици) или потпуно падају у заборав.
Рад Центра за социјални рад: Током 2024/2025. године ЦСР Врање забележио је само једну пријаву сумње на склапање дечјег брака, али је истовремено обрадио 6 захтева суда за давање мишљења о ступању у брак малолетника.
Осипање из школа и „културализација” проблема
Анализа јасно дефинише кључне тачке ризика на територији Врања:
Критичне тачке у образовању: Док је обухват основним образовањем у општој популацији висок, у подстандардним насељима (попут Горње Чаршије и Асамбаира) проценат деце која заврше осми разред пада на свега 60% до 65%. Први талас осипања дешава се већ на прелазу из 4. у 5. разред, а други по завршетку основне школе.
Период распуста: Летњи месеци представљају посебно ризичан период када деца излазе из видокруга школског система.
Институционална пасивност: Посебно је опасна појава „културализације” проблема — опасан став појединих актера који дечје бракове посматрају као „ромску традицију”, уместо да поступају по закону и штите права детета.
Каква су решења понуђена? 5 кључних мера за Град Врање
Врање располаже стручним капацитетима — од педагошких асистената, ромских здравствених медијаторки и тимова у школама, до специфичних обука у Здравственом центру и активног цивилног сектора. Међутим, недостаје везивно ткиво.
Предлог практичне политике предлаже усвајање следећих хитних мера:
- Локални међусекторски протокол: Усвајање обавезујућег документа који прецизира тачне кораке и брзу размену података између Центра за социјални рад, полиције, тужилаштва, здравствених установа и школа.
- Школски тимови за брзи одговор: Обавезно увођење детекције и праћења неоправданих изостанака на преломним тачкама (посебно у 5. и 8. разреду) како би се спречило скривено осипање деце из школа.
- Едукативно и економско менторство: Покретање програма стипендирања и практичних обука (попут ИТ и занатских вештина) за девојчице у ризику и младе који нису у систему рада или образовања.
- Сигуран простор (“Safe Space”): Оснивање бесплатног и анонимног саветовалишта ван школског система за пружање психосоцијалне и правне подршке девојчицама.
- Мобилни рад на терену: Спровођење директних радионица о репродуктивном здрављу, дечјим правима и превенцији насиља у насељима Горња Чаршија, Асамбаир и руралним срединама.
Прочитајте цео извештај
За детаљан увид у прикупљене податке, анализу локалних политика и целокупан текст препорука, преузмите званични документ:
Преузмите и прочитајте комплетан Предлог практичне политике за Град Врање .
Ова публикација је настала у оквиру пројекта „Превенција дечјих бракова и јачање локалних механизама заштите у Сремској Митровици и Врању“, који је део ширег пројекта „Права детета су људска права“ који подржава Делегација Европске уније, а спроводи Ужички центар за права детета. За њену садржину одговорни су искључиво Удружење грађана „Глас Врања“ и НВО Праxис и она нужно не одражава званичне ставове Европске уније.
