Почетна истраживања представљају основ за унапређење локалних политика и јачање система заштите деце у Врању и Сремској Митровици.
Истраживање показује да дечји бракови остају скривен проблем, док локалним заједницама недостају системске мере превенције.
Иако званичне евиденције у Врању и Сремској Митровици бележе мали број случајева дечјих бракова, почетно истраживање показује да је стварни обим ове појаве знатно већи и да велики број случајева остаје ван домашаја институција. Истовремено, локалне политике још увек не препознају дечје бракове као посебан проблем, због чега изостају системске превентивне мере и координисан одговор заједнице.
Ово су неки од кључних налаза почетних истраживања спроведених у Врању и Сремској Митровици у оквиру пројекта Превенција дечјих бракова и јачање локалних механизама заштите у Сремској Митровици и Врању, који реализује Praxis у партнерству са Удружењем грађана „Глас Врања“и Удружењем за унапређење праксе и услуга социјалне заштите „Социјална акција“, у оквиру ширег пројекта Ужичког центар за права детета „Права детета су људска права“ подржаног од стрaне Европске уније.
Дечји бракови – невидљив проблем ТАМНА БРОЈКА ЈЕ МНОГО ВЕЋА ОД ЗВАНИЧНИХ ПОДАТАКА
Број евидентираних дечјих бракова не показује стварни обим овог проблема. Истраживање указује да се многи дечји бракови одвијају неформално, без пријављивања институцијама, па центри за социјални рад често сазнају за њих тек када дете напусти школу, затрудни или дође до насиља. Због тога стручњаци упозоравају да званична статистика представља само „врх леденог брега“, док велики број деце остаје ван система заштите.
Истраживања су обухватила анализу локалних јавних политика, прикупљање података од институција путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја, као и разговоре са представницима центара за социјални рад, школа, локалних самоуправа, организација цивилног друштва и других релевантних актера.
Налази показују да су дечји бракови и даље повезани са сиромаштвом, напуштањем образовања, родном неравноправношћу и друштвеном искљученошћу, при чему су девојчице из појединих ромских заједница изложене највећем ризику. У оба града саговорници указују да се велики број раних и неформалних заједница никада не пријави институцијама, због чега званична статистика не одражава стварно стање.
Шта недостаје локалним заједницама? ДЕЧЈИ БРАКОВИ НИСУ ПРЕПОЗНАТИ КАО ПОСЕБАН ПРОБЛЕМ
Иако локалне стратегије у Врању и Сремској Митровици обухватају теме попут образовања, социјалне заштите, младих и превенције насиља, истраживање показује да дечји бракови углавном нису посебно препознати нити су предвиђене конкретне мере за њихову превенцију. Зато истраживачи препоручују да будући локални акциони планови укључе посебне активности за рано препознавање ризика, оснаживање девојчица, међусекторску сарадњу и подршку деци да остану у образовању.
Подаци Центра за социјални рад у Сремској Митровици показују да је током 2024. године евидентирано шест девојчица у ризику од склапања дечјег брака, а пет током 2025. године, док су у обе године регистрована по два случаја дечјих бракова. Истовремено, стручњаци наглашавају да је реч о феномену са великом „тамном бројком“, јер институције често сазнају за случајеве тек када су последице већ наступиле.
Анализа локалних стратешких докумената показала је да ни у Врању ни у Сремској Митровици дечји бракови нису системски препознати као засебна област деловања. Ова тема се најчешће појављује посредно, кроз мере социјалне инклузије, образовања или заштите од насиља, без конкретних активности, буџета и јасно дефинисаних механизама превенције.
· 2 града обухваћена истраживањем – Врање и Сремска Митровица
· 7 састанака са представницима локалних институција и организација
· 21 представник кључних локалних актера учествовао у консултацијама
· 4 захтева за приступ информацијама од јавног значаја упућена институцијама
· Анализиране су локалне политике, доступни механизми заштите и институционални одговори на ризик од дечјих бракова.
Због тога истраживања препоручују да локалне самоуправе у наредним локалним акционим плановима предвиде посебне мере за превенцију дечјих бракова, укључујући јачање међусекторске сарадње, програме вршњачке едукације, оснаживање девојчица, рано препознавање ризика и подршку деци да остану у образовном систему.
Почетна истраживања представљају основ за наредне активности пројекта, које ће бити усмерене на унапређење локалних политика, јачање капацитета институција и школа, као и развој ефикаснијих механизама заштите деце од дечјих бракова и повезаних ризика, укључујући трговину људима.
Почетно истраживање о узроцима и учесталости дечјих бракова у Сремској Митровици можете погледати ОВДЕ.
Почетно истраживање о узроцима и учесталости дечјих бракова у Врању можете погледати ОВДЕ.
