Деца у медијима – шта стоји иза наслова

Када деца постану тема, али не и глас – последице нису само медијске, већ дубоко друштвене

Деца су у медијима често присутна, aли ретко чујна. О њима се пише када се нешто догоди – инцидент, трагедија, проблем. Много ређе када имају шта да кажу. Како изгледа та слика деце у домаћим медијима и какве последице оставља?

Управо тим питањима бави се пројекат „Медијска слика деце у Србији 2025“, који је реализовао Центар за развој медија и медијске писмености (ЦЕПРОМ), у оквиру ширег пројекта „Права детета су људска права“, који подржава Делегација Европске уније, а спроводи Ужички центар за права детета.

ЦЕПРОМ  је спровео анализу извештавања у штампаним медијима, на најпосећенијим интернет порталима и у информативним програмима телевизија са националном фреквенцијом која је омогућила да се препознају доминантни обрасци, проблематичне праксе, али и примери добре праксе.

Психолошки и медијски експерти упозоравају да млади све ређе прате традиционалне медије, јер им се не обраћају и не укључују их у садржај, што додатно продубљује јаз између генерација и смањује релевантност традиционалних медијских формата

Један од кључних резултата пројекта је публикација „Медијска слика деце у Србији 2025“, која обједињује налазе истраживања и нуди јасне препоруке за професионално и етичко извештавање. Публикација је намењена медијским радницима, али и свима који се баве заштитом и унапређењем права детета.

 Истраживање показује да између онога што прописују закони и кодекси и онога што се у медијима заиста објављује и даље постоји озбиљан раскорак. Иако нормативни оквир јасно штити права детета, у пракси се та заштита често губи у трци за кликовима, ексклузивама и „јачим“ насловом. Деца се приказују без контекста, њихова приватност се нарушава, а њихов глас ретко тражи.

„У трци за видљивошћу и кликовима, медији све чешће заборављају да деца нису тема за сензацију, већ носиоци права.“

Посебно забрињавају садржаји у којима се објављују идентитети, фотографије и детаљи из приватног живота деце, нарочито у осетљивим ситуацијама. Такви текстови не нестају са следећим издањем, они остају и могу пратити дете годинама. Препоруке из публикације наглашавају потребу за већим опрезом у коришћењу фотографија и личних података, за јасним раздвајањем интереса јавности од сензационализма, као и за укључивањем деце као активних учесника, а не само као објеката извештавања. Оне подсећају да етичко извештавање није ограничење новинарске слободе, већ њен темељ.

Препоруке за одговорније извештавање полазе од једноставних, али често занемарених питања: да ли је ова информација заиста у јавном интересу? Да ли се идентитет детета може заштитити? Да ли је дете питано за мишљење и да ли је његов глас представљен с поштовањем?

Текстови на порталу mladi.ceprom.rs пружају јасне и конкретне савете и препоруке засноване на истраживању, док новинари и стручњаци за права детета допуњују ова упутства својим искуствима и увидима. Њихове интервјуе можете прочитати у целости на следећим линковима:

Интервју са Бојаном Цвијићем

Интервју са Аном Мирковић

Интервју са Горданом Новаковић

Интервју са Кларом Крањц

Текстове са препорукама и смерницама можете прочитати на следећим линковима:

Смернице за новинаре и уреднике

Савети за децу и младе

Савети за родитеље