Ауторка текста: мр Данијела Вуковић, Центар за подршку СВЕДА
Значај ДОП за децу/ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом
Остваривањем права на квалитетно образовање у најближој образовној установи према адреси становања, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања[1] , деца/ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом, од 2010. године могу да се упишу у најближи вртић/школу.
До тада, већина деце са сметњама у развоју и инвалидитетом била је категорисана према врсти и степену сметње/инвалидитета и послата у специјалне школе за образовање ученика према датој сметњи/инвалидитету. Ова, својеврсна дискриминација и сегрегација деце која носе терет своје сметње/инвалидитета, укинута је поменутим законом. Специјалне школе су неопходне јер су добродошле за децу са сметњама/инвалидитетом, чији родитељи донесу одлуку да је за њихово дете боље да стиче образовање на начин како то специјалне школе нуде.
Промена у закону, донела је олакшање многим родитељима деце са сметњама/инвалидитетом, јер ће дете остати у породици и образоваће се у свом окружењу, са вршњацима из своје средине. Са друге стране, промена је донела питања, дилеме и отпоре код наставног кадра, управе установе, стручних служби у редовним вртићима/школама. Неспремни на нове изазове, практичари у редовним вртићима/школама су се суочили са реалношћу – морају да прихвате и образују свако дете/ученика са сметњама/инвалидитетом које се упише у њихов вртић/школу. Цео образовни систем постао је инклузиван. Инклузивно образовање је ушло у праксу.
Свесни тешкоће транзиције из једног у други систем, изазова, проблема, реакција, последица… законом и подзаконским актима предвиђене су Додатне Образовне Подршке (ДОП). Дефиниција ДОП, врсте и начини подршци, ко их пружа и ко их прима, уређени су у више подзаконских аката. Важно је знати да струка делује у пракаси. Од капацитета стручњака, могућности установе и сарадње свих који би требало да реализују ДОП, зависи квалитет пружене подршке.
ДОП пружају детету и родитељу запослени у установи али и друга установа (специјална школа – ресурсни центар), по захтеву редовног вртића/школе, може да пружа договорену ДОП, детету, родитељу, колегама из редовног вртића/школе. У зависности од капацитета, ДОП може укључивати подршке разне врсте, од саветодавне до практичног рада са дететом, родитељем, колегом, упућивањем у примену различитих метода рада, употребу дидактичког материјала, коришћење асистивне технологије и др. ДОП подразумева и услуге личног пратиоца и педагошког асистента. Циљ ДОП је укључивање, учешће и напредовање детета током образовања, у складу са његовим могућностима али и “…несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници. [2]”
Значај пружања ДОП детету/ученику са сметњама или инвалидитетом је од изузетне важности за будућност тог детета/ученика. Уз ДОП, која му је потребна, детету/ученику се обезбеђују равноправни услови да се образује и напредује у идентичној ситуацији као његови вршњаци из групе/одељења. На принципу позитивне дискриминације, уз ДОП, сва деца/ученици имају једнаке шансе да стичу квалитетно образовање, битно за личну будућност. Уз прави избор ДОП, сузбија се ризик од дискриминативног понашања према детету/ученику са сметњама/инвалидитетом. Применом мера ДОП са дететом/учеником коме су оне потребне да би напредовао, подстиче се лични емотивни и физички развој. Кроз успех се изграђује самопоуздање, развија комуникација на начин како је могућа, утиче се на успешност у социјализацији са вршњацима без сметњи. Дугорочно, руше се баријере и предрасуде, ствара се клима разумевања, прихватања и прилагођавања. Нежељени инциденти, дискриминаторна понашања се лакше превенирају или решавају кроз интервенцију, када се догоде.
С друге стране, ДОП омогућава лакшу сарадњу између стручњака у вртићу/школи и родитеља. Подршка коју стручњаци из редовних вртића/школа примају кроз стручна усавршавања и сарадњу са специјалним едукаторима, специјалним ресурс центрима…, омогућава им боље разумевање понашања и потреба детета/ученика са сметњама и инвалидитетом. Разбијањем професионалног страха и предрасуда о тежини рада са дететом/учеником са сметњама и инвалидитетом, утиче се на квалитетнији и лакши рад са њим, боље разумевање понашања и потреба детета, лакшу и продуктивнију сарадњу са родитељима детета/ученика са сметњама и инвалидитетом али и са родитељима вршњака без сметњи.
Отвореност ка прихватању промене и активношћу да се промена што лакше интегрише у реалност, сви актери којих се промена тиче, омогућавају да се уз разумевање, комуникацију и сарадњу, реализује све што води ка циљу због кога је промена уведена.
Инклузивност у образовању је одлика цивилизованог напретка друштва у прихватању деце и особа са одликама различитости од већинског типичног становништва. Образовни систем је темељ на коме се граде вредности и ставови појединца али и генерација како би се требало суочити са изазовима различитости и поштовати људско/дечје право да буде то што јесте и живи живот какав жели и може, без угрожавања истих туђих права.
Квалитетно образовање – образовање за све.
[1] Сл. гласник РС, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон, 6/2020, 129/2021 и 92/2023
[2] Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом (“Сл. гласник РС”, бр. 80/2018), члан 2, став 2