Пројекат „Родитељи – амбасадори дечијих права“ настао из свакодневних препрека са којима се породице суочавају у остваривању права деце са сметњама у развоју
Иако су права деце са сметњама у развоју и инвалидитетом јасно дефинисана законима и међународним конвенцијама, родитељи у пракси често остају без јасних информација, подршке и саговорника у систему. Уместо предвидивих процедура, сусрећу се са неуједначеним тумачењима прописа, затвореним институцијама и осећајем да су препуштени сами себи у тренуцима када им је подршка најпотребнија.
Управо из тог раскорака између прописа и стварности настао је пројекат „Родитељи – амбасадори дечијих права“, који је организација СИДРО из Крагујевца током шест месеци реализовала у Крагујевцу и другим градовима Србије. Пројекат је реализован у окивиру ширег пројекта „Права детета су људска права“ који спроводи Ужички центар за права уз подршку Европске уније. Заснован је на конкретним проблемима које су родитељи препознали кроз лично искуство, али који се понављају системски и независно од локалне средине.
Као кључни изазови издвојени су:
- одсуство јасних, уједначених и саосетних процедура приликом саопштавања дијагнозе детета у здравственим установама;
- недовољна и често формална укљученост родитеља у процесе процене, планирања и доношења одлука у системима здравства, образовања и социјалне заштите;
- неразумевање разлике између инклузије и пуке физичке присутности детета у систему, што у пракси доводи до тога да су деца формално „укључена“, али суштински искључена из процеса учења, подршке и одлучивања;
- слаба информисаност родитеља о доступним механизмима заштите права, укључујући приговоре, саветнике за права пацијената и обраћање независним институцијама, због чега се кршења права често не пријављују или остају без институционалног одговора.
Циљ пројекта био је јасан: родитеље деце са сметњама у развоју и инвалидитетом не посматрати само као кориснике система, већ као његове саговорнике, корективе и партнере.
Од личног искуства до јавног деловања
Кроз циклус од 18 радионица уживо и 18 онлајн сусрета, родитељи су прошли обуке које су обухватиле правни оквир права детета, заштиту од дискриминације, здравствену и социјалну заштиту, инклузивно образовање, али и вештине заговарања и комуникације са институцијама. Посебан акценат стављен је на разумевање процедура у пракси – када, коме и како се обратити, и шта родитељи могу да очекују од система.
Резултат тог процеса није остао у оквиру едукације. Двадесет родитеља завршило је пун циклус обуке и стекло улогу родитеља–амбасадора, док је паралелно формирана неформална мрежа подршке која данас окупља 37 родитеља и личних пратилаца деце из више градова Србије.
Знање се, у овом случају, претворило у иницијативу.
Мајка која је прошла обуку наводи да јој је програм по први пут дао јасне информације о правима њеног детета и начинима на које та права може да оствари у пракси. Како истиче, родитељи деце којој је потребна додатна системска подршка често су принуђене да се ослањају на лично сналажење, без јасних процедура и поуздане институционалне подршке. Обука јој је, каже, дала знање и сигурност да реагује када подршка изостане, не само у интересу њеног детета, већ и друге деце у сличном положају.
Две родитељске иницијативе – тест за институције
Из пројекта су проистекле две конкретне иницијативе упућене локалним институцијама:
- предлог протокола о саопштавању дијагнозе родитељима у здравственим установама, који указује на потребу за јасним, емпатичним и уједначеним приступом,
- иницијатива која отвара питање положаја родитеља–неговатеља и односа локалних одлука према постојећем законодавном оквиру.
Ове иницијативе не постављају само питање права, већ и одговорности: ко је надлежан да реагује када се права детета у пракси не остварују?
Стручни оквир: права постоје, али пут до њих је често невидљив
Стручни део пројекта ослањао се на домаћи и међународни правни оквир права детета, али је фокус био на примени тих права у областима које родитељи најчешће препознају као проблематичне: здравство, образовање и социјална заштита.
У области образовања посебно је указано на честу забуну између инклузије и интеграције, као и на појаве макро и микро-искључивања деце, које се и даље дешавају под окриљем формалне инклузије. У здравству су препознате баријере у комуникацији, недостатак информација и неуједначена пракса, док је у систему социјалне заштите истакнута потреба за јаснијим и доступнијим услугама подршке породицама.
Родитељи су у пракси често принуђени да сами тумаче прописе и повезују институције које би морале да функционишу координисано.
Водич за родитеље – знање које остаје
Један од трајних резултата пројекта је Водич за родитеље–амбасадоре дечијих права, доступан у дигиталном и штампаном формату. Намењен је родитељима, али и стручњацима који раде са децом, као практичан алат за сналажење у правима, процедурама и механизмима заштите.
Кампања која је отворила простор за разговор
Кроз кампању „Родитељи за дечија права“, реализовану на друштвеним мрежама, пројекат је досегао више од 10.000 људи и отворио простор за јавни разговор о правима деце са сметњама у развоју из угла родитеља. Фокус кампање није био на бројкама, већ на видљивости проблема који се често решавају тихо, појединачно и без системске подршке.
Шта даље и ко је на потезу?
• Пројекат „Родитељи – амбасадори дечијих права“ отворио је питања која превазилазе трајање једног пројекта.
• Ко у локалним самоуправама има надлежност да прати и разматра родитељске иницијативе?
Како се обезбеђује доследна примена права детета у здравственим и образовним институцијама?
• И да ли родитељи морају да буду „амбасадори“ да би систем радио оно што му је основна обавеза?
Епизоде из серијала „Родитељи за дечија права“, можете погледати на линковима:
