Локалне одлуке као мост ка националном закону или национални закон као предуслов спречавања дискриминације?
Удружење „Сидро – Центар за срећно родитељство“ уочило је проблем нерaзумевања разлике између локалних одлука које уводе статус родитеља-неговатеља у поједине општине, као што су Сремска Митровица, Лесковац, Бор и друга места, и потребе за увођењем националног закона који регулише ову област. На обукама за будуће родитеље-амбасадоре, овакој теми приступило се отвореног ума, узимајући у обзир аргументе за обе иницијативе.
Сматра се да локалне одлуке:
- имају привлачност због могућности брже реализације у односу на национални закон, који се очекује тек 2027. године;
- једна група родитеља ове одлуке види као искорак и притисак на државу да уведе национални закон;
- могу послужити као фокус-група која показује који критеријуми за остваривање статуса родитеља-неговатеља функционишу у пракси и шта се може побољшати.
Међутим, уочено је да велики број становника Србије бива дискриминисан по месту становања, као и због услова које породице морају испунити, као што су продужење родитељског права или одузимање пословне способности особа са инвалидитетом.
Са друге стране, национални закон „Родитељ-неговатељ“ доноси следеће предности:
🔹 Равноправан третман без обзира на место становања – свако дете и родитељ добијају иста права, без обзира на то да ли живе у малом месту или великом граду.
🔹 Стабилност и јасни критеријуми за остваривање – национални закон обезбеђује предвидљивост и стабилност, без ризика да се услови често мењају у зависности од локалне политике или буџета.
🔹 Јасни стандарди и већа заштита – државни закон дефинише ко има право, услове, надокнаду, доприносе, права и обавезе, уз механизме контроле.
🔹 Финансијска и институционална моћ државе – омогућава обезбеђивање средстава, уплату доприноса и интеграцију здравствене и социјалне заштите.
🔹 Спречавање „зиг-заг“ локалне политике – национални закон смањује неизвесност и ризик да права зависе од променљивих локалних политика.
🔹 Јаснија слика о броју породица деце са сметњама у развоју и инвалидитетом – омогућава планирање и увођење додатних видова подршке.
Удружење истиче да ова борба није само „административно питање“ – већ питање достојанства, сигурности и права на живот достојан деце.
Позивају се надлежни да коначно усвоје Закон „Родитељ-неговатељ“ на државном нивоу, са јасним стандардима и сигурним правима за све родитеље који 24/7 брину о својој деци.
Пројекат је део шире иницијативе „Права детета су људска права“ која се рализује уз подршку Европске уније и Ужичког центра за права детета.
