Нена Александрић , Дипл. дефектолог- олигофренолог, члан тима Удружења „Бази Мили”
Удружења „Бази Мили” подржано је у оквиру пројека Права детета су људска права кроз Програм доделе донација за акционе пројекте у области права детета.
Инклузија
Приступ који тежи стварању образовног система у којем су сви ученици, без обзира на њихове индивидуалне разлике или потешкоће, равноправно укључени у редовно образовање. То подразумева да сва деца имају једнаку могућност приступа квалитетном образовању. Циљ инклузије је да ПРОМЕНИ ШКОЛУ, а не карактеристике деце. Инклузивно образовање подразумева да школе морају бити спремне да одговоре на потребе потпуно различитих ученика, као и да то чине у редовним разредима. Инклузивно образовање има за циљ не само образовни успех, већ и социјалну интеграцију и уважавање различитости, како би сви ученици били прихваћени и имали прилику да развију своје потенцијале у заједничком окружењу. Ученицима треба обезбедити подршку и помоћ у успостављању социјалних интеракција с вршњацима и другим људима.
Подршка наставницима
Наставник има кључну улогу у раду и одговорности према свима ученицима у разреду, укључујући оне са сметњама. У случају потребе, подршку наставнику најчешће даје специјални едукатор у редовној школи, било да је пружа у разреду или ван разреда. Главне форме подршке упућене наставнику укључују: информације о индивидуалним потребама ученика, одабир наставних материјала, објашњавање ИОП-а (Индивидуални образовни план), организацију обуке наставника.
Пошто се укључивање деце у редовне васпитне и образовне програме без одговарајуће подршке не може назвати инклузијом, чак ни интеграцијом, имајући у виду да се најинклузивније земље не одричу специјалиста за рад с децом са ометеношћу, важно је размотрити које улоге и задатке преузимају специјални едукатори односно педагошки асистенти у инклузивном образовању. У моделу потпуне инклузије, специјални едукатор односно педагошки асистент ће подучавати заједно са редовним наставником и делиће одговорност за примену ИОП-а, планирање, наставу, евалуацију, извештај и свакодневни рад.
Он треба да преузме одговорност за успех, да буде укључен у планирање и подршку. Ако се његова улога сведе само на експерта који даје савете, упучује критике и пружа информације, однос са наставником биће напет, а педагошки асистент неће испуњавати у потпуности своју сврху. Важно је да га редовни наставник информише о томе када може да дође, а исто тако треба да буде упућен у организацију разреда, дисциплину, програме, вршњачке подршке и адаптације плана и програма.
Још један тип улоге специјалног едукатора односно педагошког асистента је специјалиста за транзиционе услуге. Он помаже ученицима у припреми за активности којих очекују по завршетку школе, укључујући запошљавање, професионално оспособљавање и даље образовање. Такође директно ради са ученицима како би проценио њихове вештине интересовања повезане са животом по завршетку школовања.
Из ПРАВИЛНИКa о педагошком асистенту (Р Србија)
Педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим развојним, образовним и социјалним потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у наставним и ваннаставним активностима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и сарађује са родитељима. Педагошки асистент заједно са другим запосленима – наставницима, васпитачима и стручним сарадницима, као и органима установе, директором и тимовима, сарађују са надлежним органима јединице локалне самоуправе, организацијама, установама, службама и удружењима. Педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у образовно-васпитном процесу у установи и посебно код превазилажења физичких, комуникацијских и социјалних баријера, у складу са индивидуалним образовним планом… …Педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом пружа помоћ и подршку васпитачу, наставнику и стручном сараднику. Педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, у сарадњи са наставницима, васпитачима и стручним сарадницима, пружа помоћ и подршку, односно сарађује са родитељима…
Из наведеног се може видети да је Педагошки ассистант неопходан у образовању и да је подршка за све у школи.
Примери из других земаља
У Великој Британији је дошло до еволуције и професионализације које се огледају у самом статусу парапрофесионалаца. Док се раније говорило о помоћнику у разреду, Classroom assistant, сада се говори о помоћнику у настави, Teaching Assistant, који чак има и линију напредовања у вишег помоћника у настави, Higher Level Teaching Assistant. До промене улоге је дошло под утицајем инклузивног покрета и то пре свега под утицајем родитеља и наставника који верују да успех деце са ометеношћу у редовним разредима завиши од ангажовања парапрофесионалаца. Тако је инклузивни покрет довео до пораста њиховог броја и значајније улоге у настави.
У италијанском моделу ова улога је знатно мања. Према овом моделу, примарна улога парапрофесионалаца подразумева личну негу и подршку при кретању, док је наставна подршка готово искључива одговорност специјалног едукатора. Наводи се, поред културолошких разлика, разлог може бити тај што је у италијанским одељењима мање ученика у разреду и мање деце с ометеношћу долази на једног специјалног едукатора. Значајна разлика између специјалних едукатора у страним земљама и педагошког асистента који постоји у Правилнику РС је: сарадња са родитељима деце типичног развоја и сарадња са ученицима типичног развоја.
Наиме, у другим државама Сарадња са родитељима деце типичног развоја подразумева:
1. Информисање и едукација родитеља:
Специјални едукатори пружају родитељима деце типичног развоја информације о инклузивним праксама и предностима инклузије за сву децу, укључујући и типично развијену децу. Кроз састанке и радионице, специјални едукатори могу објаснити како инклузивна учионица функционише и како се она позитивно одражава на социјалне и емоционалне вештине свих ученика.
2. Развијање емпатије и разумевања:
Они помажу родитељима да развију разумевање према деци са тешкоћама у развоју, подстичући емпатију и прихватање различитости. Ово је посебно важно како би родитељи подржали инклузивне вредности код куће и охрабрили своју децу да развијају позитивне ставове према другарима с потешкоћама.
3. Решавање питања и недоумица:
Родитељи деце типичног развоја могу имати питања или забринутости у вези са инклузивним образовањем, па специјални едукатори сарађују са њима на решавању тих питања. Они објашњавају како се диференцирани приступи подучавању користе како би се потребе свих ученика задовољиле, укључујући децу са и без сметњи у развоју.
Сарадња са децом типичног развоја подразумева:
1. Промовисање инклузивног учења и сарадње:
Специјални едукатори сарађују са децом типичног развоја у учионици како би подстакли инклузивну атмосферу. Кроз заједничке активности, они помажу деци типичног развоја да уче како да сарађују са вршњацима са тешкоћама у развоју, развијајући социјалне вештине, толеранцију и емпатију.
2. Подстицање позитивних односа:
Специјални едукатори организују активности које подстичу тимски рад и интеракцију између деце типичног развоја и деце с тешкоћама у развоју. Они могу модерирати ове интеракције како би се осигурало да сви ученици учествују и да се стварају позитивни односи.
3. Едукација о различитостима:
Специјални едукатори могу водити разговоре и радионице са децом типичног развоја о разумевању различитих способности и развоју саосећања. Ови разговори помажу деци типичног развоја да боље разумеју изазове својих вршњака и како да им буду подршка.
4. Улога модела:
Деца типичног развоја често служе као модели позитивног понашања за децу с тешкоћама у развоју. Специјални едукатори подстичу ову динамику и истичу значај вршњачке подршке у процесу инклузије.
Закључак : Кроз сарадњу са родитељима и децом типичног развоја, специјални едукатори помажу у стварању инклузивног окружења које промовише разумевање, сарадњу и међусобно поштовање. Њихова улога је кључна у интегрисању деце с тешкоћама у развоју, а истовремено пружају подршку родитељима и деци типичног развоја у разумевању и прихватању различитости у образовном систему.
Сматрамо да и нашем педагошког асистенту у опис посла треба “додати” ове две ставке.
