Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет.
Нелсон Мендела
Биљана Стојановић, МА (мастер образовних политика), IQ Иницијатива за квалитетно учење
Свако дете има право на образовање. Ово је исказ који стоји у свим повељама, конвенцијама и законима који регулишу положај и права детета. Али и поред свих повеља и конвенција, данас у свету, чије друштво се заснива на знању, многим девојчицама и дечацима је ускраћено право на образовање. А у Републици Србији основно образовање је обавезно за сву децу без обзира на социјални, економски, етнички, верски, лингвистички статус. Средње образовање и васпитање није обавезно.
Реченица свако дете има право на образовање садржи три кључна појма – дете, образовање и право.
Дете је свако лице млађе од 18 година. Поред појма дете у тексту ће се наћи и појам ученик/ученица јер се у документима која се односе на образовање (закони и подзаконски акти) појам дете везује за предшколско васпитање и образовање, а ученик/ученица за основно и средње образовање и васпитање.
Образовање[1] је појам који укључује и васпитање и то је процес током кога се граде и развијају знања, вештине и ставови чиме се дешавају промене у знању, мишљењу, ставовима, вештинама и понашању.
Право, у најсвеобухватнијем смислу, представља друштвену појаву, скуп правних норми којима се регулишу друштвени односи у држави ради развоја и остваривања одређених вредности и циљева а за чију примену је одговорна држава[2]. Тако и права детета представљају скуп норми са циљем поштовања и заштите детета и промоције и унапређивања њихових права, са јасним показатељима улоге државе и државних органа у имплементацији права, у овом случају права на образовање.
Која права има детета у образовању?
Право на поштовање личног и породичног интегритета.
Дете/ученик има право на поштовање личности, личног и породичног идентитета у установи образовања и васпитања[3]. То значи уважавање достојанства личности детета/ученика без обзира на порекло и материјално стање.
Право на квалитетно образовање и васпитање.
Квалитетно образовање подразумева образовање: утемељено на достигнућима модерне науке, технике и технологије; усмерено на ученика, његова постигнућа и развој компетенција; засновано на принципима праведности, доступности и инклузије. Остварује се применом различитих стратегија у средини која негује интеркултурални дијалог, толеранцију, отвореност, солидарност, поштење и одговорност.
То је образовање који препознаје и одговара на различите потребе детета/ученика, посебно оних са сметњама у развоју, из друштвено осетљивих група и даровитих. Укључивање сваког детета/ученика у образовно-васпитни систем, доприноси спречавању искључености из система, вршњачке групе, друштвеног окружења и истовремено се пружа могућност да се препознају потребе детета/ученика и да се на потребе одговори укључивањем у различите активности.
Дете/ученик има право на висок квалитет наставе и учења а то значи да су програми усаглашени са достигнућима науке, технике и технологије, узрасним могућностима, интересима и интересовањима детета/ученика. Сам процес наставе и учења треба да буде усмерена на: дете/ученика као активног учесника тог процеса, учесника који различитим активностима гради знање, вештине и ставове; остваривање исхода, развијање компетенција и достизање образовних стандарда постигнућа путем разноврсних активности и применом различитих метода и техника. Такође, то значи да наставник треба да буде добар познавалац детета/ученика, да приступе, активности, методе и технике планира у складу са његовим/њеним потребама, интересима и интересовањима, да пружи подршку у процесу изградње знања, вештина и ставова. Дакле од наставника, који је стручњак за своју област и педагог у најширем смислу, се очекује да одговори на потребе детета/ученика мерама и активностима које су у његовом најбољем интересу. Пружање подршке у учењу доприноси да се отклоне препреке на које дете/ученик наилази, да се повећа мотивација за учење што најчешће резултира бољим постигнућима.
Дете/ученик има право да током процеса наставе и учења развија компетенције сопственим темпом, а најделотворније је да буде активан учесник процеса наставе и учења, да укључивањем у разноврсне активности гради знања, вештине и ставове уз подршку наставника који излази у сусрет његовим/њеним потребама, интересовањима и могућностима. Право сваког детета/ученика је да га образовање оспособи да у реалној ситуацији, образовном или животном контексту, примени оно што је учењем изграђено и развијено и употреби за решавање неког проблема, изазова, ситуације у складу са утврђеним стандардима. Овакво образовање је и припрема за целоживотно учење, односно за укључивање у све облике учења (формално, неформално, информално), тј. учествовање у различитим облицима образовних активности током живота.
Дете/ученик има право на укључивање у васпитно-образовни и образовно-васпитни систем под једнаким условима, без обзира на етничку, конфесионалну, лингвистичку, социјалну припадност. Такође, има право и на укључивање у: активности процеса наставе и учења, друге школске активности (слободне и ваннаставне активности), као и да бира и буде биран у тела на нивоу установе (нпр. ученички парламент) независно од индивидуалних могућности и интересовања, претходних знања, етничког и социјалног порекла. Право на укључивање у различите активности наставе и учења и друге активности на нивоу школе доприноси смањењу стопе осипања и искључености из образовно-васпитног система.
Право на слободу мишљења и изражавања.
Дете/ученик има право да у васпитно-образовном и образовно-васпитном процесу слободно износи своје мисли и идеје, да их објашњава, образлаже и брани аргументима. Има право да самостално или као члан групе доноси одлуке и да се залаже за њихово спровођење, али под условом да другима не наносе штету.
Право на заштиту од дискриминације и насиља по било ком основу.
Дете/ученик има право да се образује у установи у којој не постоји занемаривање, дискриминација и насиље; где се негује толеранција, дијалог, међусобно уважавање и поштовање, где постоји слобода изражавања и одговорност за изречену реч и учињено дело.
Право на образовање и васпитање у установи која негује партнерски однос са родитељима или другим законским заступником детета/ученика.
Сарадња са родитељима или другим законским заступником је од посебног значаја за развој личности детета/ученика и напредовање у учењу. Сарадња се заснива на партнерским односима који су и за једне и друге ослонац у разумевању и подржавању развојног пута детета/ученика. Образовање и васпитање се на различите начине одвија и у породичном и у школском окружењу. Узајамна усклађеност и међусобно допуњавање подршке коју ученик добија у оба ова окружења ствара најповољније услове и за лични и за образовни развој и напредак. Активно и партнерско учешће родитеља/другог законског заступника одржава се на бољи успех у учењу, већу мотивисаност за учење, смањење ризичних понашања. бољој и већој интеграцији детета/ученика, посебно оних са сметњама у развоју и из друштвено осетљивих група, у вршњачку групу, као и већој сензибилизацији свих ученика. Такође доприноси и смањењу стопе осипања из система и даљем наставку школовања.
Права детета/ученика подразумевају и одговорности међу којима су и: редовно похађање наставе и испуњавање обавеза (домаћи задатак, доношење прибора за наставу, опреме….); поштовање правила установе, запослених у школи и вршњака; комуникација која се темељи на уважавању саговорника.
Права детета/ученика су тесно повезана са квалитетним, инклузивним образовањем и васпитањем и уколико се не поштују, не спроводе не може се говорити о праву детета на квалитетно, инклузивно образовање и васпитање. А остваривање права на квалитетно, инклузивно образовање је инвестирање у дете/ученика данашњице, оне који ће стварати наше друштво сутра/у будућности. И зато стално треба размишљати о речима Нелсона Менделе – Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет.
IQ Иницијатива за квалитетно учење из Београда подржана је у оквиру Програма доделе донација за интерни развој организација. Овај вид подршке удружењима спроводи се у оквиру трогодишњег пројекта „Права детета су људска права“ кога спроводи Ужички центар за права детета уз подршку Европске уније, а у циљу унапређења и заштите људских и дечјих права у Србији.
Литература коришћена за израду овог текста.
Anderson, L.W. (2013). Настава оријентисана на учење (за наставнике оријентисане на постигнућа). Солун: Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи https://kvalitetnoucenje.org.rs/wp-content/uploads/2023/04/nastava-orijentisana-na-ucenje.pdf
Оквир националног курикулума – основе учења и наставе – III део: смернице и водич за примену. Пројекат Подршка развоју људског капитала и истраживању _ Опште образовање и истраживање, ИПА 2011. Необјављени документ.
Закон о основама система образовања и васпитања, “Службени гласник РС”, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 27/2018 – др. закон, 6/2020, 129/2021 и 92/2023.
Нацрт Закона о правима детета и заштитнику права детета https://rsjp.gov.rs/upload/1591356622717_
Закон о ратификацији конвенције Уједињених нација о правима детета (“Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и “Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97).
[1]У Републици Србији разликујемо систем образовања и васпитања који се односи на доуниверзитетско образовање (предшколско васпитање и образовање, основно и средње образовање и васпитање) и систем образовања који се односи на универзитетско образовање.
[2] Преузето са интернет странице https://lawofficeminic.wixsite.com/mysite/post/op%C5%A1ti-pojam-prava
[3] Установа образовања и васпитања подразумева предшколску установу, основну и средњу школу.
