Нела Станојевић, драмски педагог
Удужење Мој начин
Развој деце везује се за толико много аспеката, за генетску предиспозицију, утицај родитеља и људи из најближе околине, утицај саме средине и услова живота. По новијим истраживањима епи-гентике, своди се на то колико је чврсто створена слика о самом себи у најранијем узрасту до 5 година. Када посматрате децу са тешкоћама у развоју, појављује се још више ометајућих фактора који негативно утичу на њихов развој. Већина деце има комбиноване симптоме, који могу укључивати потешкоће у координацији моторике, оштећење или кашњење говора, потешкоће у учењу, анксиозност, другачију перцепцију и изазове пажње (Damiano, 2014, Morton, 2004). Снаге, способности, карактеристике и изазови значајно се разликују између особа са тешкоћама у развоју и мењају се током целог њиховог животног века. Неки појединци са тешкоћама у развоју живе самопоуздане животе, ефикасно комуницирају или су високо интелигентни, док неки други могу имати велике потребе за подршком. Иако се видови подршке разликују од детета до детета, опште је договорено да је главни циљ различитих врста подршке треба да се фокусира на пружање сваком појединцу средстава да остваре свој пуни потенцијал; градећи на снагама и поштујући индивидуалност (Fletcher-Watson & Happe, 2019).
Како су стилови учења другачији и захтевају од деце напоре да усмере своју пажњу и фокус на учење вештина које су им понекад стране, један стил учења је увек исти за све: игра која укључује животне ситуације које укључују емоцију, забране, нејасноће, односе и комуникацију. Та игра је драмска игра. Драма се у раду са децом са тешкоћама у развоју користи као драма терапија. Драмски терапеути ангажују различите приступе и технике које укључују играње улога, драматизацију, импровизацију, приповедање као средства у оквиру терапијског сусрета који се крећу ка изградњи односа и олакшавају мисли и осећања о потешкоћама, инцидентима, веровањима или претпоставкама, као и новим врстама понашања. Драмско окружење укључује сигурну средину у којој се охрабрује коришћење гласа, делова тела и целог тела, изражавање емоција, оно охрабрује грешку, подржава истраживање и укључује елемент забаве.
Користећи овај метод преко двадесет година како у индивидуалном, тако и у групном раду, закључила сам да овај метод даје одличне ефекте у учењу и развоју социјалних вештина, односа, комуникације и разумевања околине. Разлози за то су стварање атмосфере која је фокусирана на игру, истраживање, машту, која даје сигурност успеха јер не постоји грешка. Она ојачава дететове снаге, а подржава развој закаснелих вештина. Таква игра и окружење омогућавају учење вештине без свести да се она учи. Ако је задатак да гусари тајно пренесу поруку иза леђа капетана Куке, деца неће ни бити свесна да се вежба фокус на однос људи у простору, фокус да говор буде тих, а јасан, као и сарадња и комуникација између учесника. Померањем фокуса са учења на резултат игре, ствара се атмосфера која ослобађа дете од процене и постизања одређеног резултата. Такав атмосфера повољно утиче на број покушаја учења неке вештине које је дете спремно да уложи, утиче на ослобађање страха од грешке и процене и на већу ангажованост.
Иако је ово поље драмског рада са децом са тешкоћама у развоју недовољно истражено, ипак су квалификовани практичари допринели развоју и разумевању драмских сесија за подршку деци и младима са тешкоћама у развоју, кроз клиничке коментаре, размишљања и вињете сопственог професионалног искуства, указујући на побољшања у интеракцији, ангажовању, симболичкој игри и емоционалном одговору (Chasen, 2014, Davidson, 2017, Dier, 2017, Pimpas, 2013, Ridlington-Vhite, 2017, Tricomi i Gallo-Lopez, 2012).
Закључак који ја могу да изведем из своје личне праксе је да су деца која су похађала радионице развоја социјалних вештина кроз драму развила бољу самосвест о свом телу и својим потребама, као и изражавању својих потреба, разумевању других људи и њихових потреба, побољшала им се концентрација као и комуникацијске вештине, побољшало им се разумевање околности и ситуација. Све ово нас и даље охрабрује да делимо ово знање и искуство са другим терапеутима и стручњацима који раде са децом са тешкоћама у развоју, и да их и даље охрабрујемо да уводе и пробају овај метод.
