Тим „Бази Мили”
У једној редовној основној школи, у малом граду Србије, колектив се борио са изазовима образовања деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, којој је требало пружити додатну подршку. Сваки дан. Изазов, промишљање, консултације, покушај решавања… Сваки дан. Деца/ученици, родитељи, су то осетили, видели, чули. Изазови су ницали као из воде. Сваки дан. За све, за дете са сметњама, вршњаке, наставнике, родитеље, стручну службу, особље у школи…
Далеко од градских центара и извора подршки, у Школи су донели одлуку да ће наћи пут до подршке каква свима треба, јер дете са сметњама и инвалидитетом има право да буде ту где јесте и да буде то што јесте, као било које друго дете.
Иако у закону и правилнику постоји педагошки асистент (ПА)за децу и ученике са сметњама у развоју, у пракси, ово радно место нико не попуњава ни у једној школи. Опис посла ПА је такав да обухвата пружање подршке свакоме у школи коме је подршка ПА потребна. Велики је изазов да наставници раде, дете са сметњама да учи, родитељ да пратити дете са сметњама у школу, а знати да је све што се у школи дешава, препуштено личној вољи наставника и свих запослених.
У Школу је дошла Кристина, млади олигофренолог. Почела је да ради у настави. Сви су је дочекали са надом – добили су извор подршке. Пуно тога се променило, на боље. Кристина, уз свој редовни посао, помаже свима. Деца је воле, колеге кажу:
„Имам осећај да се може рачунати на неког ‒ да нисам сама, улива ми сигурност“.
„Осећај сигурности да неко зна шта и како треба радити са дететом је немерљив“.
„Помогла ми је саветима и сугестијама. Слала ми је прилагођени материјал“.
Кристина дели своје знање и вештине. Међутим, Кристина није ПА. Кроз свој посао, она у пракси показује колико је значајан рад особе способне да пружи подршку свакоме коме је потребна – рад ПА. Сензибилизација вршњака без сметњи за понашање и потребе вршњака са сметњом или инвалидитетом, има немерљив, позитиван и дугорочан утицај. Рад са родитељима све деце, доприноси утицају на дечје понашање. Дугорочно, формирају се људи свесни постојања различитости и њеног прихватања са разумевањем узрока и понашања особе која живи свој живот са обележјем нетипичног. Кристинин утицај је неизрецив.
Врло је битно истаћи зашто родитељи деце са сметњама и инвалидитетом, сматрају да је њиховој деци место у редовној школи:
„Социјализација је јако битна, дружење са другом децом… То доноси добро и њему, а и друга деца развијају емпатију“.
„Убеђена сам да је боравак са вршњацима типичног развоја, у својој заједници најбоље за моје дете“.
„Дете најбоље учи када је укључено ‒ а у редовној школи он је укључен у живот“. Ту смо пре свега због вршњачке подршке коју дете од самог почетка има од дела другара и другарица и то је највећи бенефит који обоје имамо са њима. Стасава, учи пожељно понашање, социјализује се, усваја знања и вештине често слушајући или гледајући њих. Он напредује константно и проширује своја интересовања и знања што је директан показатељ да редовна школа прија његовом развоју, иако није по његовој мери“.
Из многобројних утисака о позитивним променама које је донела подршка једне особе, на бази добровољности и жеље да помогне где може, сви се слажу да је рад ПА у свакој школи неопходност која не трпи одлагање. Зашто?! Зато што квалитет наставе, али пре свега квалитет напредовања детета са сметњама и инвалидитетом, у школској средини, зависи од подршке и начина на који му се пружа.
Педагошки асистент за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом је занимање које симболизује хуманост, сензибилност за туђе потребе, разумевање узрока и последица у понашању, са спојем знања, вештина и способности да се реагује на прави начин, превенира непожељан ризик и сагледа све што је потребно да се пружи права подршка детету, родитељу, наставнику.
Извор подршке за којим сви трагају кроз реализацију инклузије деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у образовном систему, налази се у педагошком асистенту.
Добробит коју ово занимање носи за све актере у образовању, од вртића до средње школе, би требало да постане кључ напретка образовног система у реализацији принципа једнакости у образовању и поштовању људског права на различитост, лично достојанство и сопствени избор пута у живот одрасле особе.
