Ауторка текста: мр Данијела Вуковић, Центар за подршку СВЕДА
(САСВИМ ЈЕДНОСТАВНО, РАЗУМЉИВО ЗА СВЕ)
Појам inclusion (енг. реч), у буквалном преводу на српски језик значи укључивање.
Као и свака друга реч, користи се у различитим контекстима и уз различите појмове. Тако нпр. имамо појмове као што су социјална инклузија=укључивање у заједницу људи, стварање односа међу људима или друштвена инклузија=укључивање у друштвени живот шире заједнице итд. То су буквална значења ових појмова који уз себе садрже појам инклузија.
Разрадом суштинског значења ових појмова, сусрећемо се са уласком у ширину садржаја којим се бави социјална или друштвена инклузија, правима људи, законским решењима, тренутном реалношћу, принципима, културом, теоријом, праксом итд.
ШТА ЈЕ ТО ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ? ИЛИ, ШТА ЈЕ ТО ИНКЛУЗИЈА У ОБРАЗОВАЊУ?
Укратко, инклузивно образовање (ИО) је образовање где су сва деца, добродошла у образовне установе, без обзира којег су порекла, социјалног статуса, здравственог стања…
ИО подразумева да се дете може уписати у било који вртић или школу, тј. најближу свом пребивалишту и да та установа нема права да одбије да прими дете из било ког разлога. Ако ипак установа покуша или одбије да упише дете, родитељ/старатељ има право да тужи установу, да напише допис Министарству просвете, и установа ће сносити законом прописану казну. Дете ће ипак бити уписано.
ИО подразумева да се у групи или одељењу, налазе деца са разликама и да та група/одељење може и мора да функционише као заједница у којој су сви свесни да међу њима има разлика и да је то свакодневна реалност како ту, тако и ван установе, у животу сваког од нас. Као што нико не бира комшије у згради, насељу, као што продавац не бира какав ће му купац купити робу, какви ће људи ући у супермаркете, тржне центре, биоскопе, установе и институције… тако ни вртићи и школе не могу да бирају каква ће се деца уписати у њихову установу. Док су у установи, деца морају да се понашају једни према другима тако да се нико не осећа повређеним зато што је другачији. Таквом понашању највише доприноси тзв. кућно васпитање али и васпитање и образовање у вртићу или школи.
На васпитачима и наставницима је велики задатак и одговорност да успоставе атмосферу разумевања и толеранције међу децом. Зашто? Превасходно да би од деце израсли добри, хумани и племенити људи и да би им таква атмосфера омогућила да их науче свему што треба да знају као будући академски грађани. Професија коју су изабрали није лака и на том путу каријере, кроз десетине генерација деце и родитеља/старатеља, сусрећу се са небројеним изазовима које носе на својим леђима и од њих се најчешће тражи брзо и исправно решење. Наравно, у међудечјим односима, главни партнер и сарадник васпитачу/наставнику је родитељ/старатељ.
Сарадња и разумевање међу њима је кључ добрих односа међу децом у вртићу/школи. Ако се на том нивоу сарадње реши ситуација која је настала у односима међу децом, онда је то фантастичан знак за напредак добрих односа у групи/одељењу. Као део запослених у установи, васпитач/наставник има парво али и обавезу да консултује стручну службу, тим школе и управу у случају да процени да настала ситуација у групи/одељењу превазилази надлежности које има у свом опису посла. Пут доласка до решења је свакако показатељ какву инклузивну културу и праксу има сваки од учесника у насталој ситуацији: родитељ/старатељ, дете, васпитач/наставник, стручна служба, тим-ови и управа установе. На инклузивној култури и пракси (уважавање различитости…), изграђује се и инклузивна политика установе. То значи да ћемо бити сигурни да установа не толерише дискриминацију деце и запослених по било ком основу. То такође значи да ћемо бити сигурни да ће се предузети све превентивне мере да не дође до нежељених ситуација. И, на крају, то значи да је установа позната по томе да све нежељене ситуације решава у складу са прописима и својом надлежношћу, у чему има сва потребна овлашћења да сарађује са надлежним службама из система социјалне заштите, здравља, полиције.
Инклузија у образовању је принцип који заступа и подржава највеће људске вредности које проистичу из поштовања туђег права на сопствени интегритет, као и етичких норми у односу на друге и другачије.
Образовање чији је темељ инклузивност, кроз генерације, ствара образоване, хумане и толерантне људе, спремне за изградњу сопственог живота у свету различитости.