Аутор: Лазар Стефановић
Докторанд, Правни факултет Универзитета у Бечу
Сарадник и консултант Иницијативе за права особа са
менталним инвалидитетом MDRI-S
Србија је примила велики број препорука од различитих механизама за људска права, укључујући УН комитете за људска права, специјалне процедуре, кроз механизам Универзалног периодичног прегледа (UPT), као и од Комитета за превенцију тортуре Савета Европе (CPT). Овај текст сумира најважније препоруке које су повезане са институционализацијом деце са инвалидитетом, подршком породицама, негом у оквиру породице, као и са услугама у заједници, у последњих 20 година. Он може послужити као користан ресурс за организације и појединце, јер обједињује релевантне изворе и препоруке на једном месту, олакшавајући даље анализе и активности на терену.
УН Комитет за права детета (CRC) је 2008. године, у свом првом извештају о правима деце у Србији, изразио забринутост због великог броја деце са инвалидитетом у институцијама, ниског квалитета неге и недовољног броја хранитељских породица за ову децу. CRC је похвалио одлуку државе да обустави пријем нове деце са инвалидитетом у тој установи, након што је Mental Disability Right International открила нарочито лоше услове у једној институцији- CRC је тада препоручио да Србија убрза процесе деинституционализације (DI) и пређе на негу засновану на породици за децу са инвалидитетом.
У следећем извештају за Србију из 2017. године, CRC је осудио нехумане и понижавајуће услове у којима живе деца са инвалидитетом, ромска деца и деца млађа од три године у институцијама. Такође су изразили забринутост због прекомерне заступљености деце са инвалидитетом у институцијама, недостатка адекватних процедура приликом њиховог смештаја и недовољну подршку породицама те деце. Комитет је тада позвао државу да смањи број смештаја деце млађе од три године, укључујући децу са инвалидитетом и ромску децу, и да омогући деци са инвалидитетом ,којима је потребна стална нега, да остану са својим породицама. Такође су нагласили важност пружања финансијске подршке родитељима који не раде како би бринули о својој деци.
УН Комитет за права особа са инвалидитетом (CRPD) издао је свој први извештај за Србију 2016. године, осуђујући институционализацију и прекомерну заступљеност деце са инвалидитетом у установама. Комитет је истакао недовољно развијене услуге подршке у заједници за децу са инвалидитетом и њихове породице, као и неадекватно смештање деце млађе од три године у институције. Такође су критиковали компликоване процедуре за лиценцирање пружалаца услуга у заједници. CRPD је препоручио да Србија усвоји стратегију деинституционализације, што је држава учинила тек 2021. године, али без усвајања акционог плана, без којег је Стратегија неспроводива. CRPD је препоручио да се оснажи процес DI, да се прекине смештање деце са инвалидитетом и млађих од три године у институције и да се развију услуге подршке у заједници на локалном нивоу.
Поред наведених препорука, УН Комитет за људска права и УН Комитет против тортуре (2009. и 2015.) су такође препоручили Србији да појача своје напоре на DI и развоју услуга у заједници за све особе са инвалидитетом. УН Комитет за економска, социјална и културна права се 2014. године посебно осврнуо на развој породичне неге за децу са инвалидитетом, док је 2022. године поновио потребу да се DI напори наставе. Специјални известилац УН за мучење је 2015. године осудио услове у којима живе деца са инвалидитетом у институцијама и препоручио јачање DI и развоја услуга у заједници.
Кроз UPR, Нови Зеланд је препоручио да Србија ради на DI за децу са инвалидитетом, док је Црна Гора нагласила важност DI за сву децу, посебно за оне млађе од три године. CPT је 2021. године позвао државу да унапреди DI и изразио забринутост што Нацрт стратегије деинституционализације није садржао мере за забрану изградње нових институција за децу. 2016. године CPT је осудио лоше услове у једној од институција за децу са инвалидитетом и позвао на спровођење DI и развој услуга у заједници. Раније, током посете 2007. године, CPT је изразио забринутост због пренатрпаности и лоших животних услова у једној институцији за децу и одрасле са инвалидитетом, као и због недостатка услуга у заједници. Препоручили су даље напоре на пољу DI, али су такође нагласили потребу за одржавањем одређених институција за особе са најтежим облицима инвалидитета.
Различита међународна и регионална тела већ годинама дају сличне препоруке Србији, посебно у вези с деинституционализацијом деце са инвалидитетом и развојем услуга у заједници. Упркос томе, напредак на овим пољима остаје веома ограничен, што указује на потребу за хитнијим и доследнијим спровођењем ових препорука.
