Пред вама су аутентична питања која је удружење „Подршка породици СИДРО“ упутило стручњацима из области подршке развоја и едукације деце.
У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарала је Јасмина Маловић, мастер логопед, logopedski kabinet LOGOPRAXIS
ПИТАМО: Дете узраста седам година има проблема са муцањем, али само када су ту непознате особе. Да ли је то проблем који решава логопед или психолог?
Када приметите код свог детета да муца, потребно је одмах затражити стручну помоћ, јер се ради о проблему комуникације који,уколико се на време не третира, може драстично да се искомпликује, до тога да се потпуно губи способност говора (са чиме сам се више пута сусретала). Сметње код особа које муцају се појачавају у присуству непознатих особа, приликом разговора телефоном, када је дете изложено јавним наступима, када треба да одговара пред одељењем (разредом) итд. Сметње се тада појачавају јер дете више размишља о томе како ће да изговори реченицу, него какву ће поруку да пошаље. Тако да, овај проблем који сте навели, уобичајен је за особе које муцају.
Код особа које муцају, говор се ставља под контролу коришћењем техника за превазилажење тог проблема. Да би се овладало техникама, деца би требал да вежбају са стручним лицем-логопедом, који је обучен за примену одређених техника. У логопедском кабинету Logopraxis спроводи се изворна метода Свесне синтезе развоја, у оквиру које се користи широки спектар техника у превазилажењеу муцања, због чега се сматра најпоузданијом и најтемељнијом методом која се користи на нашим просторима. Занимљиво је да је метода „Свесне синтезе развоја“ као и значајни резултати које је постигла у терапијама и лечењу муцања, подстакла научне институције САД да заједно са професором др.Цветком Брајовићем сачине пројекат студије коју је у договору са Заводом за међународну техничку и научну сарадњу Савезног извршног већа СФРЈ финансирала влада САД. Данас се ова метода успешно примењује у свим земљама бивше СФРЈ, али и у Енглеској и појединим државама САД.
Дакле, да разјаснимо, као дефектолог који је „надлежан“ за говорно-језичке проблеме, свакако је логопед онај коме се прво обраћате у овој ситуацији и који спроводи третмане муцања. Ова ситуације је малтене школски пример када се проблем муцања погоршава и бива знатно израженији у ситуацијама које те особа види стресном, али то не значи да се муцање јавља као производ стресне ситуације. У овој конкретној ситуацији стрес је само узрок погоршања проблема флуентности говора, који дете не успева да превазиђе.
Иначе, психолог понекад има своје место у подршци особама које муцају, укључују се у случају када логопед примети код детета одређене психосоматске реакције које захтевају укључивање и психолога као подршка третману.
Желела бих да напоменем, везано за актуелну ситуацију са пандемијом корона вируса, да проблем са муцањем може да се искомпликује током стресних и у периодима која муца може да осећа као стресне. Обзиром да је актуелна ситуација са пандемијом вируса Ковид 19 свакако једна од таквих, логопеди из Логопедског кабинета Logopraxis су у сарадњи са логопедом Даринком Шостер из Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф.др Цветко Брајовић“, која важи за најеминентнијег стручњака из области муцања, формулисали Савете и упутства како би се олакшало особама које муцају током пандемије Ковид 19, управо са циљем да помогну особама које муцају да лакше превазиђу овак период.
У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарала је Ђурђија Станковић, мастер логопед, logopedski kabinet LOGOPRAXIS
ПИТАМО: „Моја девојчица све разме, али не говори. Да ли треба да се забринем?
Разумевање говора веома је важан део говорно-језичког развоја сваког детета, јер претходи појави и развоју експресивног говора. То се дешава јер све оно што дете разуме, то јест све оно шти чини његов пасивни речник, прелази у активни речник и речи које дете користи да би комуницирало.
Тако да, уколико је разумевање добро, али говор изостаје, а дете је на узрасту на којем би требало да има развијен речник од одређеног броја речи и да те речи комбинује у реченице, то је свакако знак за родитеље да се обрате логопеду.
Правовремено јављање логопеду у том случају омогућава адекватну дијагностику и осмишљавање програма рада, па самим тим и бржи и бољи ефекат третмана. Што се дуже одлаже јављање логопеду, то ће кашњење бити веће, па ће детету , и уз интензивну логопедску стимулацију требати много више времена да стигне своје вршњаке.
Како у питању није наведен узраст детета, како бих конкретно одговорила, напоменућу да је битно да пратите говорно-језичке норме за узраст свог детета и уколико приметите одступања од норми, онда би требало да се што пре јавите логопеду на преглед. У сваком случају, ако дете не говори са две године, требало би потражите помоћ стручног лица.
У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарала је Јасмина Маловић, мастер логопед, испред логопедског кабинета Logopraxis.
ПИТАМО: Ако дете не говори, да ли је то аутизам?
Ово је једна од честих заблуда, па оно што би требало прво рашчистити је да се дијагноза аутизма не поставља само на основу говорно-језичког статуса детета, односно одсуства говора, већ и на основу бројних других показатеља. Да би се поставила дијагноза аутизма, постоје бројни други елементи који се прате у неком дужем временском периоду и који указују на постојање тог первазивног поремећаја. Напоменућу само неке од њих: прати се понашање детета док је у контакту са другом децом, затим како успоставља, одржава и да ли продубљује контакт погледом, дете се посматра како осмишљава своју игру, дакле прати се целокупан социо-емоционални развој детета итд.
Дакле, то што дете не говори, може да буде знак који указује на могућност да је дете аутистично, али не мора нужно то да значи. У много већем броју случајева, нарочито узраста деце до треће, а ређе и до четврте године, то што дете не говори указује на развојну дисфазију, која свакако има бољу прогнозу по даљи говорно-језички развој детета. Разввојна дисфазија се најчешће дијагностификује од 18.месеца до 36.месеци, а у зависности од тога колико се рано открије, повећава се могућност да се превазиђе без каснијих последица, али су неопходни услови, пре свега правовремено прихватање проблема, а затим и истрајан и предан рад детета и његове породице са стручним лицем (логопедом).
Дакле, зато је веома важно знати да уколико дете не проговори на време, одмах треба да се јавите логопеду ради спровођења детаљног дијагностичког прегледа (пожељно је већ са дететових 18 месеци, а најкасније у узрасту од 24 месеца). Што се раније започне третман код логопеда, дете ће брже надокнадити пропуштено, док је код деце која напуне 3 године потребно дуже време стимулације и спорије се стижу норме за дететов узраст.
У акцији ПИТАЈТЕ СТРУЧЊАКА на питања родитеља одговарала је Ката Јокић, соматопед и председница Удружења „Ваш соматопед“.
ПИТАМО: Да ли су соматопед и олигофренолог исто?
Дефектолог је логопед, исто као и олигофренолог, соматопед, сурдолог, тифлолог и специјални педагог. Све су ово профили-смерови на нашем факултету, подељени према развојним потешкоћама деце.
Олигофренолог је дефектолог-стручњак обучен за рад са децом која имају тешкоће у менталном развоју-интелектуалном ометеношћу, децом из аутистичног спектра и децом са синдромима. Посао олигофренолога јесте да помогне детету да ублажи или превазиђе одређени проблем.
Олигофренолози раде у школама за основно и средње образовање као и учитељи и наставници. Могу да раде у вртићима као стручни сарадници или васпитачи у развојној групи.
Соматопед је дефектолог обучен за рад са децом која имају моторичке сметње и вишеструку ометеност –сензомоторичке сметње (деца са церебралном парализом, ретким синдромима), децом из аутистичног спектар, децом код које касни развој говора-развојна дисфазија, са децом код које је слабо развијена фина моторика, деца са поремећајем пажње, такође и код деце са специфичним мешовитим развојним поремећајем код којих су често удружене две сметње.
Соматопед може да ради у болници као здравствени сарадник, али и у школи и вртићу као учитељ и васпитач деце са моторичким поремећајима и хроничним болестима.
И соматопед и олигофренолог су дефектолози. Они раде индивидуалне третмане са децом. Најчешће као основни метод користе реедукацију психомоторике-терапију покретом. У зависности од присутне сметње у развоју детета, опредељују се за раазличите методе које користе у свом раду.
Остатак питања и одговора можете пронаћи на сајту удружења „Подршка породици СИДРО“.
Удружење „Подршка породици СИДРО“ из Крагујевац подржано је у оквиру Програма доделе донација за интерни развој организација. Овај вид подршке удружењима спроводи се у оквиру трогодишњег пројекта „Права детета су људска права“ кога спроводи Ужички центар за права детета уз подршку Европске уније.
